daniloATspalović.in.rs

Deinstalacija aplikacije sa mobilnog Honor 10 Lite

2022-11-12T16:01:00+00:00

Radi i na drugim telefonima, ne samo na Honor i Huawei ;)

Svaki proizvođač mobilnih telefona ima svoju prilagođenu verziju Androida. To naravno znači da ima gomilu aplikacija koje nikad neću da upotrebim iz razno raznih razloga. To samo po sebi i nije neki problem ako se izuzme da ne postoji opcija da se te aplikacije uklone sa telefona. Ili sam ja tako mislio do sada…

Već duze vreme koristim Honore 10 lite i sasvim je ok telefon za moja očekivanja, ali… Naravno sa njim dolazi aplikacija HiSearch (ili u nekim verzijama AiSearch) koja meni iskreno ne služi ničemu osim da me nervira svaki put kada pokušam da povučem roletnu sa gornje ivice telefona i za malo promašim. Ali evo rešenja…

Mislio sam da je potrebno da “rootujem” telefon, što sam izbegavao do sada, kad ono postoji i drugo rešenje. A to je ADB - Android Debuging Bridge. To je alat koji se pokreće iz komandne linije i služi za instaliranje, deinstaliranje, debagovanje aplikacija, transfer fajlova i pristup shell-u android uređaja. Deo je Android SDK pakete a može se instalirati i kao android-tools paket na Linuxu. Uz njega ide i jedna biblioteka i za neke uređaje je potrebno instalirati i android-udev paket da bi računar prepoznao telefon. Ja sam morao da ga instaliram za moj telefon na Arch Linuxu.

Sledeći korak je uključivanje Developer moda na Android uređaju. Za Android Jelly Bean (4.2) i novije u postupak je sledeći, odeš u podešavanja (Settings) zatim O telefonu (About Phone) i na Buld Number “tapneš” 7 puta dok ne iskoči popup koji te obaveštava da si sada developer. Na nekim verzijama se Build Number zove Software Info. Zatim opet u podešavanjima potražiš Developer ili Development i uključiš USB debugging.

Zatim priključiš telefon na računar preko USB kabla i onda idemo u terminal. Komanda adb devices bi trebalo da prikaže priključen uređaj.

$ adb devices
List of devices attached 
HT07VHL00676    device

Ako ne prikaze, restartuješ adb server i probaš ponovo, a šta drugo…

# adb kill-server
# adb start-server
$ adb devices

Ako prikaže idemo dalje. Pokrećemo adb shell i listamo instalirane aplikacije. U mom slučaju je to bila com.huawei.search

adb shell
pm list packages | grep search
pm uninstall -k --user 0 com.huawei.search

Više o ADB komandama na ovom linku https://adbshell.com/

Ako je potrebno malo više čačkanja da ovo gore pomenuto proradi, onda je Arch Linux wiki tvoj najbolji prijatelj… kao i mnogo puta do sada.

Mreža na Rasbian Jessy

2017-12-25T19:31:00+00:00

U međuvremenu se promenio način podešavanja mrežnog interfejsa na Linuxima zasnovanim na Debianu. Sada je potrebno promeniti fajl /etc/dhcpcd.conf i restartovati mrežni servis. Za mrežu preko kabla to izgleda ovako:

interface eth0

static ip_address=192.168.0.10/24
static routers=192.168.0.1
static domain_name_servers=192.168.0.1

Za bežičnu mrežu je slično:

interface wlan0

static ip_address=192.168.0.200/24
static routers=192.168.0.1
static domain_name_servers=192.168.0.1

Pa kome šta treba…

Arch Linux - instalacija grafičkog okruženja cinnamon

2017-02-11T15:21:00+00:00

Prethodni post vezan za Arch Linux je opisao osnovnu instalaciju sa minimalnom konfiguracijom u komandnoj liniji potrebnom da se pokrene sistem i pristupi internetu za dalju konfiguraciju. Međutim, korišćenje operativnog sistema samo u komandnoj liniji je naporno, posebno za nove korisnike koji su navikli na grafičko okruženje ili se prvi put sreću sa Linuxom. Na ovoj stranici ćemo proći kroz transformaciju Arch Linux CLI sistema u moćnu i robusnu Desktop platformu sa Cinnamon grafičkim okruženjem.

Pre nego što počnemao potreban nam je računar sa osnovnom instalacijom Arch Linux i funkcijonalna internet veza.

Instalacija Xorg Server-a i Video drajvera

Posle prvog logovanja na sistem uradimo updejt operativnog sistema.

$ sudo pacman -Syu

Prvi paket koji instaliramo bi mogao biti bash-completion koji omogućava dovršavanje komande i prikazivanje liste mogućnosti TAB tasterom.

$ sudo pacman -S bash-completion

Sledeći korak je instaliranje podrazumevanog X okruženja sa konfiguracijom glavnog Xorg server-a i podrškom za 3D.

$ sudo pacman -S xorg-server xorg-xinit xorg-utils xorg-server-utils mesa

Pa onda dodatne funkcionalnosti za Xorg.

$ sudo pacman -S xorg-twm xterm xorg-xclock

Ovaj korak je opcionalan – u slučaju da se instalacija radi na laptop ili netbook računaru potrebni su nam i drajveri za tačped.

$ sudo pacman -S xf86-input-synaptics

Sada je potrebno instalirati VGA drajver, ali pre toga moramo identifikovati video karticu.

$ lspci | grep VGA

Ako je sistem noviji laptop sa Optimus podrškom komanda bi trebala da prikaže dve grafičke kartice, obično Intel i Nvidia ili Intel i ATI. Linux podrška za ovu tehnologiju je sada odlična pa možete probati Bumblebee ili Primus pakete.

Pošto smo utvrdili koja je grafička kartica u pitanju imamo dve opcije:

Open Source (preporučeno – pravi ih linux zajednica)
Vlasnički (prave ih proizvođači grafičkih kartica)

Naravno postoji i treća opcija, Vesa drajveri (xf86-video-vesa) koji idu podrazumevano uz Arch linux i koji mogu da rukuju sa velikim brojem kartica, ali cena je samo osnovne funkckije i nema 2D i 3D ubrzanja.Ako se odlučimo za Open Source drajvere možemo izlistati njihovu ponudu u Arch Linux repozitorijumu komandom:

$ sudo pacman -Ss | grep xf86-video

Ako se odlučimo za opciju 2 (vlasnički drajveri), ponudu možemo izlistati sledećim komandama:

nVidia

$ sudo pacman -Ss | grep nvidia

AMD/ATI

$ sudo pacman -Ss | grep ATI
$ sudo pacman -Ss | grep AMD

Intel

$ sudo pacman -Ss | grep intel
$ sudo pacman -Ss | grep Intel

Za multilib pakte – 32-bitne aplikacije na 64-bitnom Arch Linux sistemu mogu poslužiti sledeće komande:

nVidia

$ sudo pacman -Ss | grep lib32-nvidia
$ sudo pacman -Ss | grep lib32-nouveau

ATI/AMD

$ sudo pacman -Ss | grep lib32-ati

Intel

$ sudo pacman -Ss | grep lib32-intel

Pošto smo utvrdili koji grafički drajveri postoje za grafičku karticu koju imamo možemo da pređemo na instalaciju. Izbor postoji, ali ja ostajem pri Open Source (ipak su oni održavani i testirani od strane linux zajednice) tako da instaliram xf86-video-xxxxx (gde je xxxxx odgovarajući drajver za moju grafičku karticu, spisak može da se dobije sa TAB)

$ sudo pacman -S xf86-video-[TAB]graphic_card

U mom slučaju

$ sudo pacman -S xf86-video-amdgpu

Posle instalacije drajvera možemo testirati Xorg server i drajvere

$ sudo startx

Ako je sve kako treba instalirano trebali bi da dobijemo osnovnu X sesiju, sa 3 terminal prozora – jedan veći levo i dva manja, jedan iznad drugog, desno. X sesiju napuštamo kucanjem komande exit u najvećem prozoru (levo).

Instalacija grafičkog okruženja - Cinnamon

Arch Linux nudi više grafičkih okruženja i sva se instaliraju manje više na sličan način. Meni je Cinnamon simpatično okruženje (ukusi su različiti) i daje mi mogućnost da ga prilagodim svojim potrebama pa ću proći kroz njegovu instalaciju.

Desktop okruženje instaliramo sa cinnamon paketom i pored njega instaliramo za početak nemo fajl pretraživač i gnome-terminal.

$ sudo pacman -S cinnamon nemo-fileroller gnome-terminal

Zatim instaliramo LightDM paket koji nam omogućava pokretanje X servera i daje nam grafičko okruženje za logovanje korisnika u Cinnamon desktop okruženje.

$ sudo pacman -S lightdm lightdm-gtk-greeter

Omogućavamo pokretanje LightDM sa pokretanjem sistema i startujemo ga

$ sudo systemctl enable lightdm
$ sudo systemctl start lightdm

Sada bi već trebalo da nas dočeka login ekran, na kome biramo korisničko ime pa pored dugmeta Sign In imamo ikonicu zupčanika na kojoj klikom biramo Cinnamon za desktop, ukucamo lozinku i pritisnemo Sign In dugme ili taster Enter. Nalazimo se u Cinnamon okruženju.

Sada treba podesiti mrežu, do sada smo mrežnu konekciju kontrolisali kroz komandnu liniju, ako želimo da je kontrolišemo iz grafičkog okruženja potrebno je da isključimo dhcpd service i da instaliramo i omogućimo Network Manager paket. Takođe nam je potreban i paket net-tools. U grafičkom okruženju pokrećemo terminal aplikaciju i u njoj sledeću komandu.

$ sudo pacman -S net-tools
$ ifconfig

Poslednja komanda lista sve mrežne interfejse na sistemu. Instaliramo i Network Manager

$ sudo pacman -S network-manager-applet

Isključujemo dhcpcd servis

$ sudo systemctl stop dhcpcd@ens33.service
$ sudo systemctl disable dhcpcd@ens33.service
$ sudo systemctl stop dhcpcd.service
$ sudo systemctl disable dhcpcd.service

Pokrećemo i omogućujemo Network Manager

$ sudo systemctl start NetworkManager
$ sudo systemctl enable NetworkManager

Na kraju proveravamo mrežne konekcije komandom ifconfig i ping. Da bi smo bili sigurni da je sve korektno instalirano i da radi kako treba restartujemo sitem, može i komandom reboot.

Instalacija osnovnog softvera

Sada imamo sistem sa minimumom instaliranog softvera i grafičkim okruženjem, trenutak je da dodamo programe koji će olakšati svakodnevno korišćenje. Naravno svako ima svoj izbor paketa za instalaciju, ovo je moj.

Osnovni i uslužni programi

$ sudo pacman -S doublecmd-gtk2 keepass plank redshift gedit gnome-disk-utility git atom

Grafika

$ sudo pacman -S nomacs gimp inkscape

Internet

$ sudo pacman -S firefox thunderbird remmina deluge

Office (na pitanje koje pakete za libreoffice odgovaram sa all)

$ sudo pacman -S libreoffice texmaker evince

Kodeci i programi za audio i video i ostala multimedija

$ sudo pacman -S a52dec faac faad2 flac jasper lame libdca libdv libmad libmpeg2 libtheora libvorbis libxv wavpack x264 xvidcore gstreamer brasero clementine vlc (mpv)

Ostalo

$ sudo pacman -S josm pulseaudio pulseaudio-alsa pavucontrol flashplugin unzip unrar p7zip gnome-system-monitor guake arduino

Još jedna korisna aplikacija ako zatreba neki od paketa iz repozitorijuma koje održaza zajednica, a zatrebaće kad tad, Yaourt Package Manager (nije baš za početnike)

$ sudo pacman -S yaourt
$ yaourt -S shutter

Na kraju da sumiramo, kada je potrebno instalirati neki paket:

$ sudo pacman -S ime_paketa

Kada je potrebno ukloniti neki paket:

$ sudo pacman -R ime_paketa

Spisak paketa se nalazi na Arch Linux sajtu

Prilagođavanje Cinnamon okruženja

Ovaj korak nije neophodan, ali svi mi volimo da prilagodimo grafičko okruženje svom ukusu. Naravno o ukusima nema potrebe raspravljati, ovo je moj. Za početak instaliram Faenza ikone i Numix temu.

$ sudo pacman -S faenza-icon-theme numix-gtk-theme

Posle instalacije biram za Window borders – Numix, Ikone – Faenza, Kontrole – Numix, Miš - Adwaita i Desktop ostaje na cinnamon. Što se tiče izgleda još dodajem sistem monitor na sistemski toolbar, ali za njega su potrebni dodatni paketi:

$ sudo pacman -S libgtop networkmanager

Onda u Applets > Get more online… potražim Multi-Core System Monitor instaliram ga i dodam na panel. Takođe kome se sviđa može da doda i conky, meni se sviđa.

$ sudo pacman -S conky

Moja konfiguracija za conky se nalazi na githab-u.

Kompletna lista aplikacija u repozitorijumu Arch Linux-a se nalazi na wiki stranici Arch Linuxa

Tako otprilike izgleda moja instalacija, Vaša može da bude drugačija…

Arch Linux nudi veliki izbor i mogućnost da personalizujete svoj sistem, pored Cinnamon okruženja tu su još i KDE, GNOME, Mate, LXDE, XFCE, Enlightenment, sve je to stvar izbora.

Arch Linux - osnovna instalacija i konfiguracija

2017-02-03T19:51:00+00:00

Arch Linux je jednostavna, lagana GNU/Linux distribucija, pravljena na modelu Rolling Release tako da su paketi uvek najnovija verzija softvera. Nije baš prilagođena za početnike zbog pomalo komplikovane instalacije, instaler nema grafičko okruženje - samo komandnu liniju, što sa druge strane instalaciju čini vrlo fleksibilnom. Arch Linux koristi Pacman za upravljanje paketima, za x32, x64 i ARM arhitekturu procesora. Takođe održava i AUR (Arch User Repository) repozitorijum zajednice korisnika iz koga se mogu instalirati paketi pomoću Pacman ili Yaourt (Yet Another User Repository Tool). Ovaj serija stranica je nastala na osnovu Arch Linux installation Guide autora Matei Cezar uz male izmene i prilagođavanje, i opisuje instalaciju i konfiguraciju osnovnog sistema korak po korak. Za više detalja oko prilagođavanja sistema vašim potrebama posetite zvaničnu Arch Linux wiki stranicu.

Kreiranje instalacionog diska

Da bi smo uopšte započeli instalaciju Arch linuxa potrebno je skinuti odgovarajući instalacioni imidž sa Arch linux sajta (u trenutku pisanja archlinux-2017.02.01-dual.iso). U mom slučaju kreiram bootabilni DVD i mogu da krenem sa instalacijom. Neću da idem u detalje kako se reže disk ili se prebacuje imidž na USB, ako neko želi da krene sa Arch linuxom trebalo bi da ove osnovne stvari zna da uradi, odavde na dalje biće sve komplikovanije.

Pokretanje instalacije i kreiranje particija

Napomena:

Pre početka instalacije proveriti da li radi mrežna konekcija, internet nam je potreban jer imidž sadrži samo najosnovnije pakete potrebne za minimalnu instalaciju.

Ubaci disk i pokreni instalaciju (ili USB i pokreni instalaciju) sa istog.

Prva opcija Arch Linux instalacije nudi izbor CPU arhitekture sistema, biramo arhitekturu (u mom slučaju x86_64) i pritiskamo Enter.

Pošto se raspakuje instaler i učita Linux Kernel dobijamo Bash terminal sa root privilegijama. Sad je pravi trenutak proveriti da li radi veza sa internetom i dostupne hard diskove.

# ping -c 3 archlinux.org
# fdisk -l

Sledeći korak je da pripremimo hard disk za instalaciju, odnosno da kreiramo potrebne particije. Ovde imamo izbor da koristimo fdisk ili cfdisk za MBR diskove ili gdisk za GPT diskove. Pošto je disk MBR koristim cfdisk jer je pregledniji i jednostavniji za korišćenje. Kreiramo 3 osnovne particije (ja kreiram samo 2, root i swap, nije mi potrebna posebna particija za home):

root particija (/dev/sda1), barem 20GB, primarna, bootabilna, format ext4
swap particija (/dev/sda2), 2xRAM, format swap
home particija (/dev/sda5), ostatak sidka, format ext

Počnimo sa kreiranjem particija, u terminalu kucamo cfdisk komandu i počnimo sa predpostavkom da je disk prazan.

Biramo Free Space i „pritiskamo“ New, ovo će biti root particija. Biramo za tip Primary, unosimo 20000 za veličinu (u MB), biramo kreiraj particiju na početku (Beginning) slobodnog prostora i obeležavamo je kao Bootable.

Kreiramo swap particiju. Strelicom na dole biramo preostali slobodan prostor (Free Space) i ponavljamo korake: New, Primary, 2xRAM (velicina u MB), Beginning. Ne obeležavamo je kao Bootable!

Kreiramo home particiju. Slično kao prethodni korak: New, Logical, Enter (biramo sav slobodan prostor na disku). Proveravamo da li nam se sviđa kao smo kreirali particije i ako je sve uredu, pritiskamo Write, na pitanje da li smo sigurni da želimo da sačuvamo promene na disku odgovaramo sa yes, zatim pritiskamo Quit i izlazimo iz cfdisk alata.

Za sada je particiona tabela upisana u MBR diska, ali još uvek nismo kreirali fajl sisteme. Proveravamo još jednom da li namse sviđa particiona tabela.

# fdisk -l

Vreme ja da kreiramo fajl sisteme, za root i home particiju pokrećemo sledeću komandu da bi smo formatirali particije u ext4:

# mkfs.ext4 /dev/sda1
# mkfs.ext4 /dev/sda5

Zatim formatiramo swap i inicijalizujemo ga:

# mkswap /dev/sda2
# swapon /dev/sda2

Proveravamo da li je sve kako treba:

# lsblk

Instalacija osnovnog sistema

Da bi smo instalirali Arch Linux na gore kreirane particije potrebno je da one budu dostupne pa je potrebno montirati ih na Arch Live sistem. Koristimo /mnt putanju Arch Live sistema za montiranje root particije i kreiramo direktorijum /mnt/home gde montiramo home particijuna Arch Live sistem. Swap particija je već inicijalizovana.

# mount /dev/sda1 /mnt
# mkdir /mnt/home
# mount /dev/sda5 /mnt/home

Pošto su particije dostupne Arch Live sistemu možemo da krenemo sa instalacijom. Da bi smo ubrzali instalaciju biramo najbliži server (najbolje je izabrati server u zemlji u kojoj se nalazite), promenom redosleda adresa u fajlu /etc/pacman.d/mirrorlist, izabranu adresu premeštamo na vrh fajla. Menjamo fajl editorom po izboru (nano, vi…)

# vi /etc/pacman.d/mirrorlist

Pokrećemo instalaciju i instaliramo base i base-devel grupe paketa, na oba pitanja o izboru paketa odgovaramo sa Enter (default=all).

# pacstrap -i /mnt base base-devel

Instalacija se završava za 5 do 20 minuta u zavisnosti od brzine internet veze

Pošto se instaliraju svi paketi potrebno je kreirati fstab fajl za naš novi Arch Linux sistem da bi smo mogli pokrenuti sistem.

# genfstab -U -p /mnt >> /mnt/etc/fstab

Ako komanda prijavi neku grešku potrebno je ručno izmeniti fajl fstab ili nećemo moći da pokrenemo sitem.

# vi /mnt/etc/fstab

U slučaju da nam je potreban UUID particija možemo ga dobiti komandom blkid.

Konfiguracija sistema Da bi smo konfigurisali novi Arch Linux sistem potrebno je da zaključamo root korisnika u novu root particiju /mnt.

# arch-chroot /mnt

i da bi smo dobili malo normalniji shell interpreter pokrećemo /bin/bash.

Prvo podešavamo sistemski jezik, biramo željeni jezik i način kodovanja iz /etc/locale.gen fajla i skidamo komentar sa njega. Postavljamo lokalna podešavanja na sledeći način:

# vi /etc/locale.gen
# locale-gen
# echo LANG=en_US.UTF-8 > /etc/locale.conf
# export LANG=en_US.UTF-8

Zatim podešavamo vremensku zonu kreiranjem linka prema podzoni u kojoj se nalazimo

# ls /usr/share/zoneinfo/
# ln -s /usr/share/zoneinfo/Europe/Belgrade /etc/localtime

Takođe možemo da podesimo hardverski sat na UTC vreme

# hwclock --systohc --utc

Arch Linux takođe koristi različite repozitorijume za različite arhitekture. Standardni repozitorijumi su podrazumevano uključeni, ali nama treba Multilib repozitorijum na 64-bitnom sistemu, skidamo komentar sa direktive [multilib] u fajlu /etc/pacman.conf.

# vi /etc/pacman.conf

Aktiviramo Yaourt Package Tool dodavanjem sledeće direktive na dnu fajla /etc/pacman.conf.

[archlinuxfr]
SigLevel = Never
Server = http://repo.archlinux.fr/$arch

Pošto su uključeni potrebni repozitorijumi, sinhronizujemo i ažuriramo bazu paketa.

# pacman -Syu

Menjamo lozinku za root korisnika i dodajemo novog korisnika sa sudo privilegijama.

# passwd
# useradd -mg users -G wheel,storage,power -s /bin/bash novi_korisnik
# passwd novi_korisnik

Instaliramo paket sudo.

# pacman -S sudo

Da bi smo omogućili korisnicima koji su u grupi wheel da obavljaju administrativne zadatke skidamo komentar sa linije %wheel ALL=(ALL) ALL u fajlu /etc/sudoers.

# sudo visudo

ili

# nano /etc/sudoers

Podrazumevani boot loader za većinu Linux distribucija je GRUB. Instaliramo boot loader na prvi sistemski disk i detektujemo ostale operativne sisteme ako ih ima na sledeći način:

# pacman -S grub
# grub-install /dev/sda
# pacman -S os-prober
# grub-mkconfig -o /boot/grub/grub.cfg

Arch Linux je instaliran (barem osnovni sistem). Sada je potrebno izaći iz chroot okruženja i restartovati sistem.

# exit
# exit
# umount /mnt/home
# umount /mnt
# reboot

Posle restartovanja sistema gubimo mrežnu konekciju zbog promene imena mrežnog interfejsa. To ispravljamo tako što se ulogujemo kao novokreirani korisnik i prvo pronađemo ime interfejsa.

# ip link

Zatim pokrećemo i omogućujemo konekciju na novom interfejsu.

# systemctl enable dhcpcd@ens33.service
# systemctl start dhcpcd@ens33.service

U slučaju da imamo više mrežnih interfejsa omogućujemo sve komandom

# systemctl enable dhcpcd.service

Proveravamo ping komandom da li radi mrežna konekcija.

Sada imamo funkcionalnu osnovnu instalaciju Arch Linux operativnog sistema na računaru. Sledeći korak može biti instalacija grafičkog okružanja. Pošto moj računar nije neki brzinski šampion, već ulazi u godine koje ga svrstavaju u zastareo, a sa druge strane volim da imam lepo grafičko okruženje očigledan izbor je Cinnamon. Znači sledeći post je Instalacija Cinnamon grafičkog okruženja na Arch Linux-u.

Apache userdir (korisnički direktorijum) na Fedora Linux 25

2017-01-26T05:53:41+00:00

Ponekad je zgodna na Apache web serveru imati korisničke direktorijum, evo šta je potreno promeniti na Fedori 25 da bi uključio korisničke direktorijume za Apache server:

Izmeni fajl /etc/httpd/conf.d/userdir.conf.

# vi /etc/httpd/conf.d/userdir.conf

Komentariši UserDir disabled i skloni komentar ispred UserDir public_html. Prvo uključuje korisničke direktorijume, a drugo definiše ime direktorijuma u home direktorijumu korisnika koji će Apache da servira.

Takođe je potrebno ukloniti komentar sa kompletne sekcije:

<Directory /home/*/public_html>
...
...
</Directory>

Promeni dozvole za home i public_html direktorijume

# chmod 711 /home/<username>
# chmod 755 -R /home/<username>/public_html

To će dozvoliti apache korisniku da čita iz korisničkog direktorijuma.

SELinux

Fedora dolazi sa uključenim SELinuxom i ne vidim potrebu da se on isključuje, zato dodajemo sledeća podešavanja za Apache server:

# setsebool -P httpd_enable_homedirs true
# setsebool -P httpd_reade_user_content 1

Opciono za one kojima su potrebni short tags u php-u

Za php verziju >=5.3.0 da bi uključio podršku za short tags, potrebno je da editujem fajl /etc/php.ini

# vi /etc/php.ini
    short_open_tag=On

Za kraj restarujem Apache servis

# systemctl restart httpd.service

I to je to, u web pretraživaču otvori http://localhost/~username, gde username odgovara imenu korisnika na Fedora sistemu koji ima public_html u svom korisničkom direktorijumu.

Instalacija Arch Linuxa na Raspberry Pi B+

2017-01-21T13:38:00+00:00

Pvo treba spremiti SD karticu, odnosno kreirati particije i formatirati ih.

# fdisk /dev/mmcblk1

# mkfs.vfat /dev/mmcblk1p1
# mkfs.ext4 /dev/mmcblk1p2
# mkdir boot
# mkdir root
# mount /dev/mmcblk1p1 boot
# mount /dev/mmcblk1p2 root

Zatim se skine instalacija sa interneta, sa ArchLinux|ARM sajta za odgovarajuću platformu.

# wget http://os.archlinuxarm.org/os/ArchLinuxARM-rpi-latest.tar.gz
# tar -xpf ArchLinuxARM-rpi-latest.tar.gz -C root
# sync

Raspakuje se imidž na novokreiranu root particiju na SD kartici, a premesti se boot fajl sistem na boot particiju na SD kartici

# mv root/boot/* boot

Zatim se demontiraju particije

# unmount root boot

Ubaci kartica u Raspberry pi, ukljuci napajanje.

Loguj se kao alarm/alarm ili kao root/root

Eto… Raspberry Pi sa Arch Linuxom…

Eagle CAD 7 na Fedora Linux 21 64-bita

2015-03-06T17:22:56+00:00

Na web sajtu CadSoftUSA piše:

Download the file eagle-lin-7.2.0.run and run it. This self-extracting shell script will guide you through the setup process. You may need to click on the above link with the right mouse button and select “Save Link As…”. To run this file you need to make it executable, or enter “sh eagle-lin-6.6.0.run” in a shell window. System requirements: Linux based on kernel 2.6 for Intel computers, X11 with a minimum color depth of 8 bpp, 32-bit runtime environment with the libraries libssl.so.1.0.0 and libcrypto.so.1.0.0.

Kao što se iz datog može videti Eagle koristi 32-bitne biblioteke, tako da je potrebno instalirati te 32-bitne bibloteke da bi on funkcionisao na 64-bitnom operativnom sistemu. Operativni sistem je Fedora Linux 21 (64-bitni). Hajde da skinemo instalaciju, pokrenemo je i vidimo kako će to da prođe…

# wget ftp://ftp.cadsoft.de/eagle/program/7.2/eagle-lin-7.2.0.run
# sh eagle-lin-7.2.0.run

Posle pokretanja instalacije, instaler prijavljuje da mu nedostaju sledeće biblioteke:

* libXrender.so.1 => not found
* libXrandr.so.2 => not found
* libXcursor.so.1 => not found
* libfreetype.so.6 => not found
* libfontconfig.so.1 => not found
* libXext.so.6 => not found
* libX11.so.6 => not found
* libXi.so.6 => not found
* libssl.so.1.0.0 => not found
* libcrypto.so.1.0.0 => not found
* libz.so.1 => not found
* libgcc_s.so.1 => not found

Da bi zadovoljili zavisnost Eagle pakete potrebno je instalirati sledeće i686 packete (paketi su bold, njihove zavisnosti su italik): libXrender, libX11, libXau, libXcb, libXrandr, libXext, libXcursor, libXfixes, freetype, bzip2-libs, libpng, zlib, fontconfig, expat, libXi, openssl-libs, keyutils-libs, krb5-libs, libcom_err, libgcc, libselinux, libstdc++, libverto, pcre, xz-libs. Dovoljna će biti sledeća komanda u terminalu:

# yum install libXrender libXrandr libXcursor freetype fontconfig libXi openssl-libs libsdtc++

Sledeći problem na koji nailazim je verzija libcrypt i libssl, na Fedori su verzije ovih paketa novije nego što Eagle očekuje, zato kreiram linkove koje Eagle očekuje prema paketima koje imam instalirane…

# cd /usr/lib
# ln -s libcrypto.so.1.0.1k libcrypto.so.1.0.0
# ln -s libssl.so.1.0.1k libssl.so.1.0.0

Pokrećem EagleCAD…

Sada sve radi kako treba, jedino treba obratiti pažnju prilikom updejta operativnog sistema na libcrypt i libssl, ako se promene verzije treba promeniti i linkove.

Rešenje pronašao na: Christian’s Blog

Dualboot Windows-Linux

2013-05-27T16:45:22+00:00

A sada problem iz stvarnog života. Kada sam počinjao sa Linuxom ovo je bila potrebno zbog upotrebljivosti, kasnije u mojoj karijera ostalo je potreba, više zbog drugih, manje zbog mene. Sećam se da prvi pokušaj da podesim dva operativna sistema da lepo sarađuju nije bio lak, posebno jer je jedan od njih Microsoft Windows. Tu je gomila problema, ali ostanimo za sada na pokretanju operativnog sistema. Posle uklanjanja jednog operativnog sistema ili u slučaju updejta Windowsa može da se dogodi da računar ostane neupotrebljiv, odnosno nezna kako da pokrene operativni sistem. Rešenje je jednostavno, samo treba popraviti boot manager, i evo kako to uradeti.

Ubuntu 9.10 i novoji:

Ovo je kako se radi na Ubunut Linuxu, slično je i na drugim distribucijama. Sve počinje tako što pronađeš / particiju instaliranog operativnog sistema, onog koji hoćemo da popravimo, zatim je montiraš i reinstaliraš grub boot loader, restartuješ kompjuter. Ili u terminalu to otprilike izgleda ovako:

$ sudo fddisk -l
$ sudo mkdir /media/sda5
$ sudo mount /dev/sda5 /media/sda5
$ sudo grub-install --root-directory=/media/sda5 /dev/sda

reboot

Ubuntu stariji od 9.10:

Poenta je ista, samo se malo razlikuju komande:

$ sudo grub
$ sudo find /boot/grub/stage1
$ sudo setup (hd0)</pre>

reboot

Windows XP:

Za Windows je priča nešto drugačija. Pokreneš instalaciju sa CD-a i na prvom ekranu gde ponudi Rescue pritisneš R, on pokrene command prompt. U njemu kucaš sledeće komande:

fix boot
fix mbr

Windows Vista & 7

Za Vista ili 7 pokreneš instalaciju i kada ponudi Repair your computer, izabereš tu opciju. Zatim biramo da pokrenemo command prompt. U njemu kucamo:

bootrec.exe /fix boot
bootrec.exe /fix mbr

Za daltoniste

2012-12-26T15:46:58+00:00

Ovo sad može da se svrsta u intimu, sujetu…. zavisi od čoveka. Ustvari to je sasvim normalna stvar obzirom da je čovek vrlo komplikovana mašina, uvek postoji verovatnoća da se nešto pokvari. Što je nešto komplikovanije to je veća verovatnoća da nešto ne radi kako treba. Daltonizam je nemogućnost osobe da razlikuje boje. Evo i brzog testa da li jeste ili niste daltonisti.

Obrati pažnju na sledeće slike:

Deluje pomalo zbunjujuće?

Nisu svi slepi za sve boje, odnosno nisu svi slepi za iste boje. Takođe svi vidimo drugačije jednu istu boju, to je zbog različite osetljivosti našeg oka na boje. Takođe ako si daltonista ne znači da ne prepoznaješ sve boje, možda jednu boju vidiš kako treba a drugu ne možeš da razlikuješ, sve je to individualno.

A sad rezultati testa:

Ako ne vidiš ništa na prvoj slici, a na drugoj vidiš broj 42 onda je sve OK, nisi daltonista. (mada nije 100% sigurno)
Ako na prvoj slici vidiš napisano NO a na drugoj ne vidiš ništa onda je najbolje da posetiš oftomologa i proveriš svoj vid.
Naravno ima i varijanta kada na obe slike ne vidiš ništa ili vidiš (NO i 42), ali i to se svodi na posetu oftomologu.

Ovo nije pouzdan test, za tačno i pouzdano testiranje konsultujte se sa specijalistom. Prva slika je obrnuti test za daltonizam. :-) i na njoj ništa ne vide ljudi koji nisu daltonisti, samo grupu nausmično obojenih tačaka. Druga slika je iz seta slika za pravi test za daltoniste.

Oracle SQL Developer portable

2012-09-03T10:25:58+00:00

Evo još jednog podsetnika kako nešto radi, za mene ako zaboravim, i možda nekom pomogne. Vrlo često mi se dešavalo da mi zatreba Oracle SQL Developer i da on nije instaliran na računaru koji trenutno koristim… Možda bih mogao da ponesem SQL Developer sa sobom, sa svim potrebnim podešavanjima na USB memoriji? Naravno da mogu. Potrebna mi je Oracle SQL Developer instalacija i USB memorija. Što se Developera tiče njemu je potrebna Jave da bi mogao da funkcioniše, u poslednje vreme ona je deo SQL Developer instalacije. Instalacija može da se skine kao zip sa Oracle sajta. USB memorija - imam.

Postupak

Sama procedura je jednostavna, raspakuješ SQL Developer u željeni direktorijum na USB memoriji, onda dodaš jednu liniju u sqldeveloper.conf konfiguracioni fajl. Fajl se nalazi u putanja_do_raspakovanog_developera/sqldeveloper/bin/sqldeveloper.conf. SQL Developer podrazumevano kreira radni direktorijum negde u users ili documents and settings direktorijumu. Pošto ja nosim svoja podešavanja sa sobom, potreban mi je radni direktorijum na USB memoriji, linija koju dodajem menja putanju radnog direktorijuma:

ADDVMOption -Dide.user.dir = ../../../../Documents/sqldeveloper

Putanja je relativna u odnosu na raspakovani Developer. Gore navedena putanja odgovara u mom slučaju, izmeniti prema potrebi. Prilikom sledećeg pokretanja SQL Developer će svoja podešavanja sačuvati na USB memoriji u radnom direktorijumu. Od sada SQL Developer putuje sa mnom, moja podešavanja i konekcije takođe.